Uputstvo za postupanje sa otpadom
Nadležni organi za postupanje u vanrednim situacijama sa nadležnim organima Jedinice Lokalnih Samouprava ( JLS), koje su pogođene poplavom bi po hitnom postupku trebalo da utvrde lokacije na kojima bi se privremeno skladištio/odložio prikupljeni otpad. Poželjno je da odabrana lokacija bude tačno definisana površina (deo) na postojećoj deponiji, na kojoj je neophodno odvojeno razvrstati/odložiti sledeće vrsta otpada:
a) Komunalni otpad, otpad iz domaćinstva i sličan komercijalni otpad: otpad od hrane, otpadni papir i karton: knjige, novine, časopisi, ambalaža od namirnica cela i lomljena: staklene tegle, flaše, kese, plastične kutije i sl., tekstil: zavese, odeća, obuća, krpe, tepisi, prekrivači i sl., kabasti otpad: nameštaj, vrata, prozori, stakla, građa, laminat, parket, pločice i sl., ostali otpad: pribor, posuđe, diskovi, video trake, dečije igračke, zemlja i rečni mulj koji su nanele vode od čišćenja stambenih objekata na kojima je izvršena prethodna biološka dekontaminacija, neopasan otpad iz zdravstvenih ustanova: nekorišćene pelene, vata, gaza, posteljina itd.
b) Opasan otpad poreklom iz domaćinstva ili komercijalnih tokova: električni i elektronski uređaji, farmaceutski proizvodi: lekovi, kozmetička sredstva, sredstva za održavanje čistoće, ulja, ambalaža od boja i lakova i ostalih hemikalija, gotovi proizvodi: boje, lakovi, hemikalije itd.
v) Industrijski otpad, procesni i otpad poreklom od prethodnog skladištenja ili deponovanja otpada ili gotovih proizvoda.
g) Medicinski otpad iz zdravstvene zaštite ljudi koji je rizičan po ljudsko zdravlje: ostaci iz pato anatomskih laboratorija, biološki otpad: krv i sl., hemikalije, ostaci iz laboratorija itd.
d) Veterinarski otpad: uginule životinje, ostaci iz veterinarskih stanica i sl.
đ) Kanalizacioni mulj i mulj iz septičkih jama.
1. JLS u saradnji sa Kriznim štabovima i Odsekom za vanredne situacije bi trebalo da obezbede mogućnost stručne komunikacije sa građanima čija su imanja i stambeni objekti pretrpeli štete u poplavama kao i sa vlasnicima i zaposlenima u komercijalnim objektima i ustanovama i industrijskim postrojenjima uspostavljanjem posebnih telefonskih linija i elektronske pošte, na koje mogu da im se obrate za savet ili pomoć u postupanju sa nastalim otpadom.
2. Na predmetnim lokacijama, nakon sakupljanja otpada, neophodno je izvršiti biološku dekontaminaciju prikupljenog otpada koju vrše specijalizovane ekotoksikološke jedinice (Zavodi za javno zdravlje Srbije) u skladu sa posebnim propisom, kako bi se sprečilo širenje zaraze.
3. JLS u saradnji sa Kriznim štabovima i Odsekom za vanredne situacije moraju obezbediti 24 časovni nadzor nad odabranim lokacijama namenjenim za privremeno skladištenje svih vrsta otpada koje su prikupljene sa poplavljenih područja kako ne bi došlo do rasipanja, demontaže otpada i preuzimanja otpada od neovlašćenih lica.
4. Lokacija sa otpadom, mora biti dostupna nadzoru lokalne inspekcije i republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, zbog uvida i verifikacije vrste i količine opasnog i neopasnog otpada koji je prikupljen, pre nego što isti preuzmu operateri/preduzeća koja imaju Dozvolu za upravljanje određenim vrstama otpada, ili se pristupi kontrolisanom odlaganju na deponiji.
5. Mešani otpad za koji se pretpostavlja da može biti opasan otpad i opasan otpad, treba fizički odvojiti od ostalog komunalnog otpada tako da ne može doći do mešanja sa neopasnim otpadima u cilju bezbednog preuzimanja i transporta do konačnog zbrinjavanja od strane ovlašćenog operatera koji poseduje Dozvolu za upravljanje opasnim otpadom.
6. Nakon dekontaminacije i mogućeg razdvajanja otpada, potrebno je da JLS angažuju ovlašćene operatere (odnosno preduzeća koja poseduju Dozvolu za upravljanje otpadom) koji bi preuzimali samo one vrste otpada za koje poseduju Dozvolu od strane nadležnog organa u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10).
7. Otpad koji se ne preuzme od ovlašćenih operatera, neophodno je nakon dekontaminacije kontrolisano odložiti na postojeću deponiju (ukoliko je to moguće) što podrazumeva odlaganje istog u poseban deo deponije i prekrivanje inertnim materijalom, debljine najmanje 20cm (peskom, građevinskim i dr. inertnim materijalom);
8. JLS u saradnji sa Kriznim štabovima i Odsekom za vanredne situacije treba da obezbede da se izvrši čišćenje i ukoliko je potrebno dekontaminaciju odabranih lokacija, (posebno onih van deponija), nakon završenog procesa sakupljanja i transporta otpada na dalje postupanje. JLS bi trebalo da sačine izveštaje o proceni štete, sa relevantnim podacima o količini i vrsti sakupljenog, transportovanog, preuzetog (od operatera) i deponovanog otpada, o stanju postojećih deponija, stanju i količini uništenih kontejnera, mehanizaciji i ostale neophodne opreme za nesmetano funkcionisanje nadležnog javno-komunalnog preduzeća (JKP-a);
9. U skladu sa navedenim Zakonom, Lokalne samouprave moraju da imaju dostupne spiskove ovlašćenih operatera koji poseduju Dozvole za upravljanje otpadom. Spisak operatera se može preuzeti iz Registra izdatih dozvola, sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine www.sepa.gov.rs.
10. Imajući u vidu stanje i situaciju izazvanu poplavama u Srbiji, kao i činjenicu da je određena količina robe, koja se nalazi pod carinskim nadzorom u carinskim skladištima poplavljena i da je potrebno da se izvrši njeno uništenje, preporuka ministarstva je da se sa takvom robom, dok traje asanacija terena, postupa na isti način kao sa robom koja nije pod carinskim nadzorom.
OBAVEZE OPERATERA POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
1. Operateri/preduzeća koja imaju postrojenja za upravljanje otpadom, na lokacijama zahvaćenim elementarnom nepogodom – poplavom, moraju da poštuju odredbe koje su im propisane Zakonom o upravljanju otpadom, odnosno Dozvolom za upravljanje otpadom.
2. U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, br. 36/09 i 88/10) i Dozvolom, operateri/preduzeća koja poseduju dozvole za upravljanje otpadom su u obavezi da u slučaju udesa odmah obaveste Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, jedinicu lokalne samouprave (opštinu / grad) i organe nadležne za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita i spašavanje. Obeveštenje treba da sadrži informacije o raspoloživim podacima za procenu posledica udesa za ljude i životnu sredinu i o preduzetim hitnim merama. Takođe, operater/preduzeće je neophodno da obavesti nadležni organ i o naknadno prikupljenim podacima koji utiču na ranije utvrđene činjenice i zaključke.
3. Operater/preduzeće (ukoliko je postrojenje pogođeno poplavom), u najkraćem mogućem roku, potrebno je da obavesti i nadležni organ o planiranim merama za otklanjanje srednjoročnih i dugoročnih posledica udesa i za sprečavanje nastanka ponovnog udesa, na svojoj lokaciji.
4. Dozvolom za upravljanje otpadom je i propisano da je operater/preduzeće u obavezi da sprovede hitne, srednjoročne i dugoročne mere otklanjanja posledica udesa (elementarnih nepogoda), a nakon izvršene analize svih aspekata udesa, mora dati preporuke za buduće preventivne mere.
Na osnovu svega navedenog, neophodna je koordinacija Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, Ministarstva nadležnog za lokalne samouprave i organa za vanredne situacije, kao bi se izradili Planovi sanacije, rekultivacije, remedijacije i sl.
Izveštaj o proceni štete koja je izazvana elementarnom nepogodom, sa podacima o količinama i vrstama prikupljenog, preuzetog (od strane operatera) i odloženog otpada, kao i stanju opštinskih deponija, predstavlja osnovni mehanizam za potraživanje finansijske podrške od međunarodnih i domaćih izvora finansiranja za konačno zbrinjavanje nastalog i sakupljenog otpada na područjima koja su zahvaćena elementarnom nepogodom, kao i sanaciju postojećih deponija, u cilju zaštite zemljišta, površinskih i podzemnih voda.
